Kakve inovacije za budućnost i razvojne planove priprema AHT

Umnožavanje vlasi

Umnožavanje vlasi u proceduri, donorska dlaka (izvađena dlaka) ili fragmenti (presečeni folikuli dlake) implantiraju se direktno na teme (in vivo), u nadi da će se regenerisati. Koncept koji leži iza umnožavanja vlasi, upotrebom izvađenih dlaka, govori nam da se radi o jednostavnoj, ne-invazivnoj metodi kojom se dobijaju nove ćelije, uz pripremljeno ležište koje se može iskoristiti da uvede i poravna novonastale ćelije na novoj lokaciji. Postoji nada da će se pri presađivanju kose u stadijumu uklanjanjanja malog dela ćelija putem vađenja, obezbediti dovoljno tkiva za formiranje novih folikula, dok se broj starih neće smanjivati. Nedostatak ove metode leži u činjenici da vađenje dlake obično dovodi do pojave dlake koja nema dovoljno ćelija da bi stimulisala izgradnju novih folikula. Na globalnom nivou sprovodili su se eksperimenti sa umnožavanjem vlasi, i postoje dokazi da mali deo ovih odsečenih dlaka može vremenom stvoriti nove folikule, najčešće samo jedan, i tanji nego što je bio prvobitni. Ovim konceptom, u presađivanju kose, implantovani folikul dlake ne procesiramo, već presađujemo zajedno sa nedirnutim folikulima dlake, u očekivanju da će nekoliko njih porasti.

Kloniranje vlasi

Kloniranje vlasi ili genetski inženjering novih dlaka predstavlja obećavajuću proceduru, ali je ona još uvek u eksperimentalnoj fazi. Naučnici su u stanju da izoluju germinativne ili “stem ćelije” folikula dlake, ili čak druge tipove ćelija (npr. Fibroblast u korenu folikula dlake), i diferenciraju ih ka punom rastu novih folikula u laboratoriji (in vitro). Ovo bi, u idealnim uslovima, moglo dovesti do bezgraničnog nagomilavanja donorskih dlaka koje bi pomogle pri transplantaciji kose i koje će biti upotrebljene za popunjavanje proredjene regije, dok se istovremeno ništa ne radi sa donorskim područjem. Postoji nekoliko obećavajućih izveštaja naučnika iz svih krajeva sveta, pre svega zasnovanih na laboratorijskim eksperimentima na životinjama, međutim, na žalost nema pravog dokaza niti naučno zasnovanih podataka da bi ovi tretmani mogli biti dostupni pacijentima u narednih nekoliko godina. Kloniranje vlasi ostaje kao velika nada za budućnost. Naučnici iz svih delova sveta ulažu napore da izoluju veći broj gena odgovornih za različite vidove androgenetičke alopecije kako bi se u presađivanju kose ovaj metod obavljao brže i uspešnije . Za sada znamo da izvestan broj gena igra ulogu u nastanku androgenetičke alopecije, kao što su uzrast, šablon i evolucija. Potpuno razumevanje genetike androgenetičke alopecije može dovesti u budućnosti do genetskih testiranja koja bi uspostavljala dijagnozu androgenetičke alopecije još za vreme detinjstva, i tako bi bilo moguće sprovesti odgovarajući genetski tretman. Nastojanja idu ka tome da se izoluju geni odgovorni za androgenetičku alopeciju koja je uobičajena u ovoj populaciji, kao i ka pokušajima da se uspostavi eventualna veza između androgenetičke alopecije, režima ishrane i faktora sredine (npr. pušenje).

Matične ćelije

U vezi sa kloniranjem vlasi, odvijaju se istraživanja širom sveta na polju matičnih ćelija, i njihove uloge u rastu dlake. Postoje različiti izveštaji kojima se tvrdi da bi hipotetički, matične ćelije mogle da se diferenciraju u razne vrste ljudskih ćelija, s obzirom da su one, primarno, nediferencirane ćelije. Matičnih ćelija ima jako puno u masnom tkivu, te postoje nagađanja da bi ubrizgavanje masnog tkiva izolovanog iz sala na stomaku u proredjeno područje dovelo do stimulacije neiskorišćenih folikula dlake na proredjenoj površini, koji bi onda mogli da izazovu novi rast dlake. Prema skorašnjim izveštajima, folikuli dlake koji su u stanju mirovanja na proredjenom području, i dalje sadrže u sebi mali broj matičnih ćelija, i ukoliko ih stimulišemo, one bi mogle da iznedre nove dlake. Iako istraživanja vezana za matične ćelije zvuče interesantno i obećavajuće, još uvek je sve na nivou eksperimenata i nedorečeno, tako da ovaj alternativni vid tretmana ćelavosti još uvek nije precizno definisan kao takav. Pacijentima sa androgenetičkom alopecijom se savetuje da konsultuju doktore specijaliste pre nego što se odvaže da isprobaju ovaj nedovoljno objašnjen i naučno nepoduprt tretman, budući da ne postoje naučni dokazi da «inekcije masnog tkiva» ili kreme sa «matičnim ćelijama» mogu imati odgovarajući učinak u androgenetičkoj alopeciji. Naša ordinacija sa velikom pažnjom prati razvoj na polju istraživanja matičnih ćelija i presađivanju kose.

ACell’s Extracellular Matrix

ACell’s Extracellular Matrix (ECM) predstavlja prirodni biološki materijal koji je moguće implantirati na mesto povrede ili oštećenog tkiva, kako bi se pospešilo zarastanje. Graft stimuliše ćelije organizma da formiraju nova tkiva specifična za to mesto (ovaj proces se naziva «Autokloniranje»). Prema tome, umesto da organizam proizvodi ožiljke na tkivu, do zalečenja dolazi obnavljanjem novim tkivom, gotovo kao da do povrede nije ni došlo. Istraživanja koja su sprovedena u ECM oblasti pokazala su da se tkiva veoma brzo remodeluju tako što se podstiče neovaskularizacija (rast novih krvnih sudova) i upošljavaju mesenhimalne ćelije koje su ostale bez «domaćina» (ćelije koje otpuštaju kolagen i imaju mogućnost da podstiču formiranje dlake). Ovi efekti rezultiraju bržim zarastanjem rana, dok su ožiljci, u presađivanju kose, manje uočljivi. Mogućnost upotrebe biološki zasnovanih matrica u procesu umnožavanja vlasi realno postoji, ali je potrebno dosta rada kako bi umnožavanje vlasi na ovaj način postalo tretman sa praktičnom primenom u lečenju ćelavosti kod muškaraca i žena.

Naša ordinacija trenutno proučava upotrebu ECM opcije za umnožavanje dlaka na potiljku, kao i olakšavanje zarastanja rana pri intervencijama transplantacije kose.

Kakve inovacije za budućnost i razvojne planove priprema AHT

Umnožavanje vlasi

Umnožavanje vlasi u proceduri, donorska dlaka (izvadjena dlaka) ili fragmenti (presečeni folikuli dlake) implantiraju se direktno na teme (in vivo), u nadi da će se regenerisati. Koncept koji leži iza umnožavanja vlasi, upotrebom izvadjenih dlaka, govori nam da se radi o jednostavnoj, ne-invazivnoj metodi kojom se dobijaju nove ćelije, uz pripremljeno ležište koje se može iskoristiti da uvede i poravna novonastale ćelije na novoj lokaciji. Postoji nada da će se pri presađivanju kose u stadijumu uklanjanjanja malog dela ćelija putem vadjenja, obezbediti dovoljno tkiva za formiranje novih folikula, dok se broj starih neće smanjivati. Nedostatak ove metode leži u činjenici da vadjenje dlake obično dovodi do pojave dlake koja nema dovoljno ćelija da bi stimulisala izgradnju novih folikula. Na globalnom nivou sprovodili su se eksperimenti sa umnožavanjem vlasi, i postoje dokazi da mali deo ovih odsečenih dlaka može vremenom stvoriti nove folikule, najčešće samo jedan, i tanji nego što je bio prvobitni. Ovim konceptom, u presađivanju kose, implantovani folikul dlake ne procesiramo, već presađujemo zajedno sa nedirnutim folikulima dlake, u očekivanju da će nekoliko njih porasti.

Kloniranje vlasi

Kloniranje vlasi ili genetski inženjering novih dlaka predstavlja obećavajuću proceduru, ali je ona još uvek u eksperimentalnoj fazi. Naučnici su u stanju da izoluju germinativne ili “stem ćelije” folikula dlake, ili čak druge tipove ćelija (npr. Fibroblast u korenu folikula dlake), i diferenciraju ih ka punom rastu novih folikula u laboratoriji (in vitro). Ovo bi, u idealnim uslovima, moglo dovesti do bezgraničnog nagomilavanja donorskih dlaka koje bi pomogle pri transplantaciji kose i koje će biti upotrebljene za popunjavanje proredjene regije, dok se istovremeno ništa ne radi sa donorskim područjem. Postoji nekoliko obećavajućih izveštaja naučnika iz svih krajeva sveta, pre svega zasnovanih na laboratorijskim eksperimentima na životinjama, međutim, na žalost nema pravog dokaza niti naučno zasnovanih podataka da bi ovi tretmani mogli biti dostupni pacijentima u narednih nekoliko godina. Kloniranje vlasi ostaje kao velika nada za budućnost. Naučnici iz svih delova sveta ulažu napore da izoluju veći broj gena odgovornih za različite vidove androgenetičke alopecije kako bi se u presađivanju kose ovaj metod obavljao brže i uspešnije . Za sada znamo da izvestan broj gena igra ulogu u nastanku androgenetičke alopecije, kao što su uzrast, šablon i evolucija. Potpuno razumevanje genetike androgenetičke alopecije može dovesti u budućnosti do genetskih testiranja koja bi koja bi uspostavljala dijagnozu androgenetičke alopecije još za vreme detinjstva, i tako bi bilo moguće sprovesti odgovarajući uspostavljala dijagnozu androgenetičke alopecije još za vreme detinjstva, i tako bi bilo moguće sprovesti odgovarajući genetski tretman. Nastojanja idu ka tome da se izoluju geni odgovorni za androgenetičku alopeciju koja je uobičajena u ovoj populaciji, kao i ka pokušajima da se uspostavi eventualna veza između androgenetičke alopecije, režima ishrane i faktora sredine (npr. pušenje).

Matične ćelije

U vezi sa kloniranjem vlasi, odvijaju se istraživanja širom sveta na polju matičnih ćelija, i njihove uloge u rastu dlake. Postoje različiti izveštaji kojima se tvrdi da bi hipotetički, matične ćelije mogle da se diferenciraju u razne vrste ljudskih ćelija, s obzirom da su one, primarno, nediferencirane ćelije. Matičnih ćelija ima jako puno u masnom tkivu, te postoje nagađanja da bi ubrizgavanje masnog tkiva izolovanog iz sala na stomaku u proredjeno područje dovelo do stimulacije neiskorišćenih folikula dlake na proredjenoj površini, koji bi onda mogli da izazovu novi rast dlake. Prema skorašnjim izveštajima, folikuli dlake koji su u stanju mirovanja na proredjenom području, i dalje sadrže u sebi mali broj matičnih ćelija, i ukoliko ih stimulišemo, one bi mogle da iznedre nove dlake. Iako istraživanja vezana za matične ćelije zvuče interesantno i obećavajuće, još uvek je sve na nivou eksperimenata i nedorečeno, tako da ovaj alternativni vid tretmana ćelavosti još uvek nije precizno definisan kao takav. Pacijentima sa androgenetičkom alopecijom se savetuje da konsultuju doktore specijaliste pre nego što se odvaže da isprobaju ovaj nedovoljno objašnjen i naučno nepoduprt tretman, budući da ne postoje naučni dokazi da «inekcije masnog tkiva» ili kreme sa «matičnim ćelijama» mogu imati odgovarajući učinak u androgenetičkoj alopeciji. Naša ordinacija sa velikom pažnjom prati razvoj na polju istraživanja matičnih ćelija i presađivanju kose.

ACell’s Extracellular Matrix

ACell’s Extracellular Matrix (ECM) predstavlja prirodni biološki materijal koji je moguće implantirati na mesto povrede ili oštećenog tkiva, kako bi se pospešilo zarastanje. Graft stimuliše ćelije organizma da formiraju nova tkiva specifična za to mesto (ovaj proces se naziva «Autokloniranje»). Prema tome, umesto da organizam proizvodi ožiljke na tkivu, do zalečenja dolazi obnavljanjem novim tkivom, gotovo kao da do povrede nije ni došlo. Istraživanja koja su sprovedena u ECM oblasti pokazala su da se tkiva veoma brzo remodeluju tako što se podstiče neovaskularizacija (rast novih krvnih sudova) i upošljavaju mesenhimalne ćelije koje su ostale bez «domaćina» (ćelije koje otpuštaju kolagen i imaju mogućnost da podstiču formiranje dlake). Ovi efekti rezultiraju bržim zarastanjem rana, dok su ožiljci, u presađivanju kose, manje uočljivi. Mogućnost upotrebe biološki zasnovanih matrica u procesu umnožavanja vlasi realno postoji, ali je potrebno dosta rada kako bi umnožavanje vlasi na ovaj način postalo tretman sa praktičnom primenom u lečenju ćelavosti kod muškaraca i žena. Naša ordinacija trenutno proučava upotrebu ECM opcije za umnožavanje dlaka na potiljku, kao i olakšavanje zarastanja rana pri intervencijama transplantacije kose.